Prvi dan na novom poslu

Kako prolazi prvi dan na novom poslu? Uglavnom tako što vaše kolege boli glava od vas. Zapravo, ne od vas, nego od pitanja koje im stalno postavljate.
Prvo kad se upoznate misle kako ste cool, pogotovo ako isoričate neku šalu da probijete led. Onda kreće prva blaga glavobolja: Treba uvesti novajliju u posao. Misle: Uh, ovo je prošlo lako. Onda krenu prva pitanja, tipa: Ok, a kako ide sad ovo? Ponovo vam objasne, a vi ih gledate belo. Glava počinje da titra, dok misle u sebi: Koliko puta ću još morati da ponavljam?
Do kraja dana će kopati po svi džepovima i fiokama ne bi li našli neku zaostalu tabletu protiv glavobolje, makar joj i istekao rok.
Završila se smena, vi otišli zbunjeni kući, a oni sa glavoboljom.
Ko je prošao bolje, odlučite sami.

Sex i Grad iz drugog ugla

Dok razgovaram sa ljudima o omiljenim serijama i filmovima, dolazim do poražavajuće činjenice koliko površno tumače seriju Sex i Grad. Toliko negativno mišljenje me ponekad podstakne da se postidim što mi je to jedna od omiljenih serija, ali onda podsetim sebe šta ja u toj seriji vidim. U ovom tekstu ću posvetiti pažnju činjenicama koje sam ja pronašla u pomenutoj seriji.

Da krenemo. Keri, Samanta, Šarlot i Miranda. Glavne junakinje serije. Četiri potpuno različite osobe, koje spaja priča o seksu. Ne, to je viđenje drugih. Njih spaja čisto, neukaljano prijateljstvo. Prijateljstvo koje nije izgrađeno lažnim laskanjem, nego iskrenim i biranim rečima. Toliko duboko prijateljstvo, međusobno poznavanje do srži. Zapitam se koliko nas može da se pohvali makar jednim takvim prijateljem u stvarnom životu. Da li imate osobu u životu s kojom niste u rodu, da ste 100 % sigurni da je za vas spremna sve da učini, a i vi za nju? Malo je takvih, a njih 4 to imaju.
Svaka od njih je nezavisna osoba, ostvarena na svom poslovnom planu, osim Šarlot, koja želi da bude domaćica. Elem, to je njen izbor (doduše izbor Kendas Bušnel, ali da se bavim samo likovima). Da li njihov život zavisi od ljubavi? Ni malo. Da li je žele, da. Samo kakvu ljubav traže? Istu kao što je njihovo prijateljstvo. Čisto i bezuslovno. Samanta je posebna priča, nije nikad tragala za ljubavlju, ali je strefila.

Zapitam se kako ljudi od svih ovih stvari vide samo seks u seriji? Da li je iko ušao malo dublje u priču ili su svi gledali seriju samo zato što se u njoj otvoreno govori o seksu? Da li iz ove serije može nešto da se nauči? Može. Kako biti pravi prijatelj i kako se istinski voli.

Seks i grad nije serija o modernom oblačenju i seksu, to je serija o pravom prijateljstvu i ljubavi.

Pre nego što osudite ovu seriju, pogledajte je još jedanput, ali iz ovog mog ugla i kažite da li je površna i bezvezna, a onda još kažite da li je osoba koja voli ovu seriju bezvredna i bez mozga (komentar koji sam imala priliku da čujem).

Hvala na pažnji, do sledećeg pisanja veliki pozdrav.

Upoznavanje

Da se predstavim prvo. Rođena sam i živim u jednom od većih gradova u Srbiji. Odrasla sam uz 3 uzora, mamu, tatu i stariju sestru, ali nisam ništa od njih naučila. Svjeglava i uporna da isteram svoje, pa makar bilo i pogrešno. Uvek sam volela da se dobro ošamarim svojim pogrešnim izborima, jer što bih slušala kad mi kažu da to ne treba da uradim tako. Moglo bi se reći i da sam baksuz najvećih razmera, iako sam za svaku stvar koju sam uradila pogrešno i nisam dobila očekivane rezultate sama kriva.

Elem, nikad nisam radila ništa što bi drugom nanelo štetu, osim što sam samoj sebi podmetala nogu. Verovatno sam nekada nekoga i povredila, ali ne sa namerom i svesno.

Kada vas pitaju kako biste se predstavili u par reči, šta vam prvo padne na pamet? Meni - tvrdoglava, poštena (bar mislim da jesam, jer mi tuđe ne treba), rekla bih dobra, ali kad kažete to za samog sebe zvuči malo samoživo, jer ipak je to na drugima da procene iz njihovog ugla, maza, detinjasta, odgovorna.. Pravo da vam kažem, ne pada mi na pamet mnogo, jer ne volim da se opisujem. Smatram da je najbolje kada vas drugi ocene, iako nam se rezultati procene neće uvek svideti.

Zašto sam sebe opisala kao detinjastu? Zato što se ponašam kao pravo dete iako sam zagazila u 4. deceniju svog života. Ne umem da se ne obradujem kao pravo dete stvarima koje me čine srećnom. Radujem se sitnicama. Nepravda me užasno pogađa, kako na mojoj koži, tako i na koži drugih ljudi, pogotovo onih koji to nisu zaslužili. Ne mogu reći da sam skromna, ali kad je tuđ novčanik u pitanju, ne volim da se bahatim i uvek ću pre izabrati jeftiniju stvar od skupe. Za svoj groš biram samo ono što mi se dopada, bez obzira na cenu.

Moj život je samo moja stvar i ne dozvoljavam nikome da me ubeđuje kako bih trebala da ga živim. Savete saslušam, ali retko primenim (iz razloga navedenih na početku teksta, jer se još nisam opametila).

Kroz tekstove koje ću pisati ćete me bolje upoznati. Možda ćete se prepoznati u nečemu, možda ćete poželeti da me gađate kamenjem, ali sve to ide u rok službe.

Volim da upoznajem nove ljude, pored sebe zadržavam samo one za koje smatram da vrede mog vremena i pažnje. Nekada proćerdam godine dok ne shvatim da mi je procena bila loša, ali me je svaka ta loša procena naučila nekim stvarima. Nemam širok spektar ljudi u svom životu, jer ne umem lažno da se smejem, ne umem da kažem da mi se nešto dopada, ako mi se ne dopada, a većina ljudi ne prima dobro kada im nešto otvoreno kažete, iako za sebe misle tako. Smatraju vas zapravo nekulturnim što ste sebi dozvolili da im kažete da vam se ne dopada stvar koju su kupili ili bi da kupe. Ukusi su različiti, naravno, baš zbog toga ne treba da se ljutite, nego da posmatrate komentar iz ugla osobe koja vam ga je uputila.

Da ne smaram previše u startu, budite pozdravljeni i do sledećeg teksta srdačan pozdrav.

Vaša Niki 🎀